Чланци поређани по датуму: мај 2024
У уторак, 21. маја 2024. године, када Црква прославља Светог апостола Јована Богослова и Светог свештеномученика Недељка Раковачког, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона, у крагујевачком насељу Станово.
Епископу је саслуживало братство овог храма.
Саопштење за јавност са редовног заседања одржаног у Храму Светог Саве у Београду од 14. до 18. маја 2024. године
У понедељак недеље треће недеље по Пасхи, када наша света Црква прославља Спомен јављања Часнога Крста у Јерусалиму, Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Преосвећеном је саслуживало свештенство храма: протонамесник Бранислав Матић, јереј Иван Антонијевић и ђакон Александар Ђорђевић.
У другу недељу по Васкрсењу Христовом када се молитвено сећамо Жена Мироносица, 19. маја, 2024. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму који је посвећен Женама Мироносицама у селу Винчи надомак Тополе.
Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Остоја Пешић, протонамесник Слободан Радивојевић, јереј Немања Радојичић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.
У суботу 18. маја 2024. године, поводом храмовне славе, у цркви посвећеној Светим женама Мироносицама на Варошком гробљу у Крагујевцу служено је празнично бденије, а у недељу 19. маја 2024. године и Света Литургија.
Уз активно учешће верног народа, бденије је служио умировљени старешина Саборне цркве у Крагујевцу, протојереј-ставрофор Зарије Божовић, уз саслуживање протођакона Небојше Јаковљевића.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић приредио је 16. маја 2024. године у Белом Двору у Београду свечани ручак за Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и архијереје Српске Православне Цркве, учеснике редовног заседања Светог Сабора.
Суочени са потпуним безакоњем које aктуелна власт у Приштини спроводи према Српској Православној Цркви и српском православном народу, овога пута ограничавајући слободу кретања самом поглавару Српске Православне Цркве, Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију и српским архијерејима, онемогућавајући им на потпуно противправан начин, заправо насиљем, да служењем Божанствене службе отпочну редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора у манастиру Пећка Патријаршија, где то чине од прве половине 14. столећа и доба Светог патријарха Јоаникија Другог, Свети Архијерејски Сабор пред целим цивилизованим светом, а посебно пред хришћанима, сведочи да српски народ и његова Српска Православна Црква на Косову и Метохији живе у потпуној правној, што значи егзистенцијалној, несугурности.
У понедељак побусани, када наша света Црква прославља Светог Јакова Заведејева, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Његовом Преосвештенству Епископу саслуживало је свештенство храма: протонамесник Бранислав Матић, протонамесник Немања Младеновић и ђакон Александар Ђорђевић.
У Томину недељу, 12. маја 2024. године, када наша Света Црква прославља и слави Светог Василија Острошког Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Тајну Јелеосвећења и Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленић.
Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Вељко Гашић, протојереј-ставрофор Драгослав Цветковић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј Александар Гајић, протојереј Малиша Милановић, јереј Зоран Гојић, јереј Горан Јовановић, јереј Срђан Ђорђевић и протођакон Иван Гашић.
Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово поље у Херцеговини, у Републици Српској. Када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.
У светлу суботу Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Селевцу.
Епископу је саслуживало свештенство намесништва јасеничког: архимандрит игуман манастира Пиносава Петар Драгојловић, протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, јереј Александар Глишић, јереј Марко Аћимовић, јереј Саша Миленовић, јереј Страхиња Савковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић.
У петак 10. маја 2024. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован и умировљени Епископ канадски Господин Георгије, служили су свету Архијерејску Литургију у храму Спаљивања моштију Светог Саве у Барајеву поводом епархијске и храмовне славе. Ове године Источни петак (дан епархије шумадијске) и празник Спаљивање моштију светога Саве, празновали су се истог дана на општу радост не само свештенства и верника Барајева већ и целе епархије шумадијске.
У Источни петак, десетог маја, када наша света Црква прославља спомен спаљивања моштију Светога Саве, свечано је прослављена храмовна слава у крагујевачком насељу Аеродром.
На навечерје храмовне славе служено је свечано бденије, које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Његовом Преосвештенсву саслуживали су: ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протојереј-ставрофор Драган Брашанац, протојереј-ставрофор Драгослав Цветковић, протојереј Александар Сенић, протојереј Дејан Марковић, јереј Владан Костадиновић, јеромонах Јован (Прокин), протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Ђорђевић.
У четвртак Светле седмице, прве недеље по Пасхи, 09. маја 2024. године, у храму Светог Великомученика и Победоносца Георгија, молитвено је прослављена Света Матрона Московска. Ова угодница Божија се иначе прослаља 02. маја, али због поклапања са празником Великог Четвртка, празновање Свете Матроне померено је за празновање недељу дана касније, односно на четвртак Светле седмице.
Дана 9. маја 2024. године на празник Пренос моштију Светог Јоаникија Девичког Преосвећени Владика Јован је поводом храмовне славе служио Свету Литургију у крагујевачком насељу Бресница. Саслуживали су протојереј Срећно Зечевић, протојереј Слободан Бабић, јереј Ненад Милојевић, јереј Милош Павић, јереј Милош Јелић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стефан Јанковић.
Чтецирали су Марко Нешић, Стефан Радисављевић, Александар Цалић и Вељко Ћојдер.
Свечаност је улепшао и хор Светоуспенског саборног храма у Крагујевцу.
У среду 8. маја 2024. године, када Црква прославља Светог апостола и јеванђелисту Марка, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је архијерејску Литургију у Великим Црљенима надомак Лазаревца, поводом прослављања храмовне славе.
Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник колубарско-посавски, јереј Милош Виленица из Железника, јереј Милан Милановић из Селевца, јереј Обрад Видаковић из Јунковца код Тополе, као и протђакони, Иван Гашић и Никола Урошевић.
Дана 7. маја на трећи дан Васкрса, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Липар.
Његовом Преосвештенству саслуживало је како свештенство и свештеномонаштво шумадијске епархије, тако и гости из епархије жичке и крушевачке.
На Васкршњи понедељак, 6. маја, 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, задужбини Краља Петра I Карађорђевића.
Епископу су саслуживали Архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Остоја Пешић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.
Литургију су појали Певачко друштво „Србски православни појци“ из Београда. Светој Литургији присуствовао је и принц Михаило Карађорђевић.
Из штампе је изашао васкршњи број „Каленића“ званичног гласила Епархије шумадијске који традиционално доноси васкршњу посланицу Његовог Преосвештенства Господина Јована, Епископа шумадијског у којој се, између осталог, каже: „Овај дан – дан Христовог васкрсења – нека буде за нас дан радости. И увек се опомињући да је овај празник управо утврђивање наше хришћанске вере, волећемо нашу свету веру, високо је ценити и трудити се да свој живот управљамо по овој вери. И имајући на уму да је Христово васкрсење утврђивање наше наде, све напоре, туге и лишавања са радошћу ћемо подносити у очекивању нашег будућег васкрсења и нашег будућег вечног живота“.