Штецирали су богослови Сава Матић и Милан Михаиловић, док су за певницом били ученици богословије „Светог Јована Златоустог“.

Владика Јован је беседио врло надахнуто:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, нека је благословен данашњи празник Ваведења Пресвете Богородице, нека је благословен и овај дан и ми који смо се сабрали под окриље овог храма који је под окриљем мајке Божије у овој Светињи Каленићкој. Нисмо ми само данас благословени, који смо се овде сабрали, него је благословен читав људски род, јер данас славимо оно што се збило пре више од две хиљаде година, у Јерусалимском храму, када је Пресвета Богородица била уведена у њега. У данашњем тропару чули смо као црквени песник каже: „данас се у храму Божијем светло јавља Дјева и свима предсказује Господа Исуса Христа.“ На данашњи дан Ваведења открива се тајна плана Божијега. А у том плану спасења Божијег, учествује и пресвета Богородица. Открива се у исто време и какав је наум Божији о људском роду, о нама, јер је Пресвета Богородица уведена у храм и посвећена Богу. Одведена у храм да се васпитава, а васпитавати значи хранити. Храном Божијом на првом месту хранимо душу, хранимо све оно што је божанско, а хранимо се самим Богом живим. Хранимо се Причешћем, Телом и Крвљу Христовом. Хранимо се свим Јеванђелским и хришћанским врлинама. И заиста Пресвета Богородица, када је уведена у храм, није уведена онако како ми улазимо, него како је то описано у њеном житију, да када су је њени родитељи Јоаким и Ана, трогодишњу девојчицу, увели у храм Јерусалимски, који је био на великом узвишењу, и било је много степеника, каже да су је родитељи подигли само до првог степеника, она је сама дошла и ушла у храм, и то не на обично место, него у Светињу над Светињама. Место где само једном годишње могао је да уђе само првосвештеник, који је читао молитве за оздрављење, за очишћење, за измирење изабраног народа Божијег. А ево Пресвета Богомајка бива уведена у Светињу над Светињама, јер је она изабрана од свих у роду људском да постане Мајка Божија. Она је предодређена да буде Светиња над Светињама, да буде место на коме ће се збити спасење људског рода. Да није Христос рођен од Пресвете Богородице, а зачет Духом Светим, шта би било са родом људским? То је велико питање. У храм се уводи Она која је у себе сместила Бога, као то каже црквени песник. Она је носила Христа у утроби својој, а свети Оци кажу „а Христос је носио њу“. Тако је она постала живи храм, који је у себе сместила несместивог Бога, ког не може да обухвати и читава Васељена. Њега, који је већи и од неба и од земље. Бог који није ограничен ни временом, ни простором, смешта се у утробу Дјеве Богородице, То је тајна велика, то је нешто што људски ум и људски разум не може никада у потпуности да схвати, јер је то тајна и неба и земље. Она је посредник између овог створеног и Бога. Она је наша заштитница, она је наша посредница, она је лествица којом се ми пењемо са земље на небо, како је то дивно рекао Свети Григорије Палама. Она је тај мост преко ког је Бог сишао на земљу, али исти тај мост преко ког се Господ вазнео на небо, и исти мост који, ако смо са Богом и мајком Божијом, ако се удостојимо, уздићи на небо пред Господа нашег Исуса Христа. О овој теми нам говори и данашње Јеванђење, које говори о две сестре, Марији и Марти. Чули смо да је Марта била сва узбуђена што јој тако велики гост, Господ, улази у кућу; она показује оно људско па и хришћанско гостопримство, и труди се да угости госта, па каже Христу: „Зашто не кажеш мојој сестри Марији да ми помогне?“ Како диван дијалог. Јер она каже зар не видиш Господе како се ја мучим много, а сам Господ јој каже: „Марта, Марта, бринеш се о многом, а само је једно потребно“. То једно је оно што је изабрала Марија. А шта је она то изабрала? Изабрала је да седи код ногу Христових и да слуша реч Божију. Да се оплемењује речју Божијом, да се васпитава речју Божијом. Да кроз Реч Божију унесе у себе самога Бога и да унесе Божанску љубав. Зато јој Господ и каже да је само једно потребно, да не треба Марта да се троши на много, на разне начине и на разне ствари, као што и ми знама да се расплињујемо. Хоћу мало једно, мало друго, мало треће... Да на крају ништа добро не урадимо, или ништа у потпуности добро не урадимо. Неко ће можда помислити, да је довољно да непрестано седимо пред иконом Христа или Богородице, или неког Светитеља, и да не радимо ништа друго. Тако данас поједини људи размишљају, али овде је реч о целовитој посвећености Богу. Овде је реч о молитви. Овде је реч о човеку који је јединствено и целовито биће, које се не може поделити на унутрашњи и спољашњи начин живота. Па ни онај који мисли да испуњавањем спољашњег закона Божијег, може бити савршен без смирења и без молитве која прожима сваку мисао, или би бар требало тако да буде, да прожима и сваку реч, а тако и дело. Без молитве свако дело које је посвећено било коме не може достићи до свог врхунца и до своје пуноће. Свако служење мора пре свега бити посвећено Богу. Служимо ближњем, јер служимо Богу, јер желимо да будемо блажени не само да слушамо реч Божију, него и да је држимо, односно испуњавамо. Јер и ако слушамо реч Божију, а не држимо је у себи, не слушамо и не спроводимо у свој живот немамо никакве користи од тога што слушамо. Јер Господ није рекао благо онима који науче, него благо онима који науче и испуне, јер ти ће се спасити. Немамо где да лутамо или да разбијамо главу, да ли чиним добро или не чиним добро. Али, слушања речи Божије нема без молитве и смирења. Потребно је служити ближњем, учествовати у његовом крсту, у његовој слабости, у његовој немоћи, у његовом падању, у његовом подизању, у његовом распећу, али исто тако да учествујемо и у васкрсењу другога. Када видимо да је човек разапет између себе и греха, такав ће себе смиривати. Ни то распеће другог не може бити без оствареног нашег сопственог распећа. Треба да се распнемо да се дајемо, онако како се Господ разапео и дао се за све нас. Он је жртву принео за све нас, дао је себе да би послужио нама, како бисмо се и ми научили да послужимо другима. Када имамо гордост у себи, онда не служимо ни себи, а ни Богу, али највише тада служимо оном другом. Најбољи пример тог служења јесте Пресвета Богородица. Могла је она да се погорди када јој је анђео рекао да ће родити Спаситеља света. Ко би се данас одржао у смирењу? Али Она има веру и у смирењу каже анђелу: „нека ми буде по речи твојој“. Није мешала своје речи са речима анђела, него је слушала, јер је знала да анђео долази од Бога, да он носи добру вест, да носи благу вест и она се прихвата те речи да служи ономе ког ће она родити телесно. У томе и јесте наша величина, у томе што ћемо послужити. А нема служења другоме без нашег смирења. Свет је овај у великим потешкоћама, у великим невољама, свет је овај у гордости у сујети и ако се не тргне од те гордости и сујете да послужи Богу и другима, нема му спасења, па макар причали колико хоћемо да смо хришћани, да верујемо... У свему овом најбољи пример читавог, целовитог бића како треба служити Богу и другима јесте Пресвета Богородица Марија. Тим примером треба да се служимо, тај пример треба да нам буде пример. Пресвета Богородица, будући да је имала смирење, да је држала реч Божију, она је могла тако и да поступи. Шта је њу учинило Богородицом? Управо оне речи: „ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој“. Можемо ли ми данас то да чујемо, или да ли чујемо реч Божију, или да ли макар чујемо реч другог. Или чујемо само себе? Да ли прихватамо реч Божију и да ли прихватамо реч другог? Реч може бити спасоносна, али реч може бити и погубна. Али онај који је пун себе не слуша другога, а док не послуша другог, не треба да се заварава, тај не слуша ни Бога. Преко другог долазимо до Бога и преко Бога долазимо до другога. Сва тајна духовног живота се састоји у томе да све буде по речи Божијој, да све буде по благослову Његовом. На то нас најпре обавезује Пресвета Богородица, да се угледамо на њен пример. Од тренутка увођења у Храм Божији, Пресвета Богородица је радила, није беспосличарила; радила, читала и слушала реч Божију и примењивала у себи. Она је безрезервно прихватила тај божански поредак света, а то значи да је реч Божија за Њу била закон, а и нама исто тако реч Божија треба да нам буде закон по ком треба да живимо, по којој смо позвани да живимо у љубави у слози, а не у сујети и у свом егу. Она је стално говорила, нека ми буде по речи твојој, не по мојој речи, не по мојој вољи, него по речи Божијој и по вољи Божијој. Човек, док се год буде трудио да испуни своју жељу, да живи по својој жељи, тај ће брзо залутати, бар на путу ка Царству Божијем, бар на путу ка спасењу. Отуда се чудимо, откуда конфликти у нама, откуд неслагање родитеља са децом, и деце са родитељима, са комшијама, са ближњима, откуд смутња у нашој души, у нашем уму. Чудимо се откуд те фрустрације у нама и међу нама. Откуд, на крају, страхови у нама, откуд несигурност у нама. Откуд то да се безброј пута ноћу будимо и презнојавамо, а чини нам се да је све у реду и да живимо како треба. Ако осећамо нешто од наведеног, онда не живимо како треба, не живимо по вољи Божијој, по речи Божијој, него живимо по свом нахођењу и свом егу. А таквим људима и ако изнесеш истину Јеванђелску, ако није по његовом схватању онда ће да одбије. Одбиће Јеванђеље јер није по његовом нахођењу, јер је он мерило самом себи. А човек који мисли да је довољан самом себи, он је у тешкој заблуди, и што је још горе, он се све више и више утапа у ту своју сопствену заблуду, а све мисли да он најбоље зна. Треба да размишљамо шта је оно што нарушава наш унутрашњи мир, а нарушава га наш его, наша гордост, наша сујета, а онда када тога имамо у себи онда онај непомјаник нас још више поткрепљује. Још више нас крепи и оснажује: „терај по своме“. Али докле ћеш да дођеш?

Нека би Господ дао данас да ми славећи овај велики празник, Увођења Пресвете Богородице у храм, увек имамо Њу као заштитницу, али и као пример и као покретач речи њене: „нека ми буде по речи твојој“. Хоће мајка, хоће помоћи, али само права мајка, она мајка која се жртвује. Не само да се жртвује да ли ће свом детету дати дипломе, факултете, солитере, кола; треба и то, али хоћеш ли му дати смисао живота, а како ћеш му дати смисао живота када ни сам не знаш смисао живота јер си собом опхрван, јер си себе устоличио на неки пијадестал, да ти можеш сам собом све да учиниш. Шта може човек сам да учини без Бога? Не може ништа добро да учини. Зато молимо се Мајци Божијој да нас благослови, да нас чува, да нас штити, да нас прати, да молимо Мајку Божију да нас непрестано благосиља. Требају нам благослови Божији, требају нам благослови Мајке Божије, треба нам посредништво између Бога и нас, па нека је благословен данашњи дан нека је благословена и срећна слава овој Светој обитељи, овом дому Мајке Божије, нека је срећна слава игуманији и сестринству и свима нама, који смо данас овде дошли да учествујемо на Светој Литургији, да се причестимо, да се сјединимо са Богом, да се сетимо Бога и Мајке Божије. Колики је значај Мајке Божије, поготово у православном роду, најбоље нам говори колико је Светиња Њој посвећено. Данас слави овај манастир, али и манастир Хиландар. И Студеница је посвећена Светој Богородици, и Грачаница је посвећена Богородици, и Пећка Патријаршија има храм који је посвећен Пресветој Богородици. Посећујмо храмове, улазимо у храмове, али са страхоим Божијим и смирењем, да улазимо заиста у дом где почива Бог.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

По заанвоној молитви Високопреосвећени је пресекао славски колач, после чега је литургијско сабрање било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

Александар Јаћимовић, јереј