САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА СЕДНИЦЕ ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА СЕДНИЦЕ ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ

Црква је, како је говорио отац Георгије Флоровски, „јединство у Христу, једност у Духу Светом и ово јединство јесте највећа целовитост и пуноћа“. Овакво виђење Цркве потврђено је и на овогодишњем заседању Епархијског савета Шумадијске епархије које је одржано у Крагујевцу 20. фебруара 2025. године. А да је свако саборовање конституисано на евхаристијској основи показано је на Литургији коју је у крагујевачкој Саборној цркви Успења Пресвете Богородице, пре заседања Савета, служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован током које су произнесене молитве призива Светог Духа за благословен рад.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Седница Савета, на којој су разматрани домети црквеног живота у Шумадијској епархији током 2024. године, одржан је у Владичанском двору у Крагујевцу. У раду седнице Савета учешће су узели чланови који су именовани за мандатни период од 2025. до 2030. године.

Његово високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, председник Епархијског савета, заседање је отворио излагањем о свом архипастирском деловању током претходне године, односно о томе како је вршио своју Богом поверену свештеничку, учитељску и пастирску власт на подручју своје дијецезе.

Митрополит Господин Јован током 2024. године (тридесет друге архијерејског служења) вршио је у складу са јеванђељским начелом, делотворно позивајући своју духовну децу да буду савршени као што је савршен Отац на небесима (Мт 5, 48) и показујући да је „с нама Бог“ (Мт 1, 23), Који „сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху“ (Дап 2, 47). Ова мисија најделетворнија је била кроз готово свакодневно начелствовање Светим Литургијама које је у претодној години служио 341 пут поучавајући свештенство, монаштво и верни народ кроз проповеди на јеванђељска зачала о смислу и начину хришћанског живота имајући у виду како „престојници Цркава треба да сваки дан, а посебно у дан Господњи, поучавају сав клир и народ речима благочешћа, бирајући из Божанственог Писма мисли и расуђивања о истини и да се држе установљених одлука и предања богоносних Отаца“ (19. канонско правило Трулског сабора).

Током прошле године Митрополит Јован је освештао две новоподигнуте цркве (Светих новомученика крагујевачких у Спомен парку Крагујевачки октобар и Покрова Пресвете Богородице у Јагодини) и три обновљене (Светих четрдесет севастијских мученика у Вранићу, Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору код Јагодине и Преоражења Господњег у Жабарима код Тополе). У току је градња 17 нових храмова (један парохијски, 11 филијалних и пет манастирских). Митрополит је саопштио да се значајна финансијска средства улажу у овако живу грађевинску делатнност.

Освештани су и нови иконостаси у четири храма. Да ће се подизање нових цркава у Шумадији наставити говори и податак да је Митрополит освештао темеље за нове богомоље у манастиру Венчацу и селу Дуленима и земљиште на којем ће се градити црква у селу Крћевцу код Тополе. Многе парохије у Епархији добиле су нове капеле за прилагање свећа, нове крстове на храмовима, црквена звона, парохијске домове, живописе, иконе, а започета је и градња нових црквених објеката, пре свега парохијских домова.

Митрополит шумадијски Господин Јован у 2024. години основао је нови женски манастир Светог апостола Петра и Павла у селу Јагњилу код Младеновца.

И прошле године свештенички кандидати су рукополагани у чинове ђакона и презвитера (два ђакона и пет свештеника). У чин чтеца рукопроизведено је шест кандидата.

Високопреосвећени Митрополит Господин Јован обавестио је чланове Епархијског савета да се може констатовати, на основу извештаја архијерејских намесника и личног увида, да се у готово свим парохијама административне књиге воде уредно, да се храмови и порте држе у уређеном стању, да црквеноопштински управни одбори обављају своје дужности у оквирима својих овлашћења, као и да се материјално финансијско пословање одвија у складу са црквеним прописима. Наложено је да се ситнији пропусти и уочене мањкавости исправе у складу са правилима.

Парохија у Шумадијској епархији има 208. Њих шест су изузетно мале тако да се стално опслужују. Али, није мали број (32) оних које нису у стању да издржавају свештенике који примају помоћ из наменског фонда. Има и неколико упражњених парохија које ће убрзо бити попуњене. У 132 парохијска и 84 филијалних цркава служи 200 парохијских свештеника и 19 ђакона.

Епархија шумадијска има 28 манастира, два су у изградњи (Кастаљан на Космају и Свете Петке у Неменикућама). Мушких је 11 са 24 монаха и 14 женских у којима живи 44 монахиње). Број житеља у манастирима се благо увећава.

Из Епарије се за школску 2024/2025. годину пријавило шест ученика који су се уписали у богословије СПЦ, што се оцењује као недовољно, па се у том смислу чине кораци који би ово школовање учинили привлачнијим. Богословске школе прошле године оконачло је пет ученика, а на високошколски богословским установама има 13 студената. Постипломске студије уписало је девет кандидата, док је један на докторским студијама један.

Организацији и извођењу верске наставе у државним школама и прошле године је поклањана знатна пажња, па је саопштено да је број полазника повећан за неколико процената у односу на претходни период. Богословију Светог Јована Златоустог у Крагујевцу похађа 58 ученика, од тога 17 првака.

Шумадијска епархија је успела и у 2024. години, и поред евидентних финансијских тешкоћа у широј заједници, али уз неопходну штедњу, да расходе покрије планираним приходима. Томе је, свакако, допринело и изузетно добро пословање централног епархијског продајно-складишног центра, преко кога црквене артикле набављају и манастири и црквене општине на ширем подручју наше Цркве. Материјалној стабилности свој допринос дало је и предузеће Црквене шуме.

Чланови Савета обавештени су да се брига о потребитима, којих је све више, одвија на више колосека, преко Заједнице Земља живих у Брајковцу, Добротворног фонда СПЦ Човекољубље, Верског добровољног старатељства које има запажене акције, Удружења за помоћ деци и младима Свети Василије Велики у Маршићу. Брига о онима којима је потребна помоћ изказивана је и кроз делатност осам фондова Епархије шумадијске преко којих је у току 2024. године пружана многострука помоћ.

Многе мисијске делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи „Каленић“, излажење епархијског часописа „Каленић“, функционисање епархијске радио станице „Златоусти“, централног епархијског продајно-складишног центра, предузећа које се стара о епархијском шумском газдинству и епархијске поклоничке агенције (Фонда „Ходочашће“) добиле су позитивну оцену Архијереја, али и чланова Епархијског савета, уз сагласност свих да се свака од ових делатности може још више унапређивати.

Информативна служба Епархије шумадијске