Чланци поређани по датуму: мај 2022

Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово поље у Херцеговини, у Републици Српској. Када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.

У среду 11. маја 2022. године, када наша православна Црква слави Свете Апостоле Јасона и Сосипатра, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у храму Светог цара Лазара у Белошевцу уз саслужење протојереја-ставрофора Милована Антонијевића, јереја Милоша Павића и ђакона Немање Стојковића, док су за певницом појали протојереј-ставрофор Живота Марковић и протојереј Синиша Раденковић.

У уторак 10. маја 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе у Спаљивања моштију Светог Саве у Барајеву.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свечано бденије поводом храмовне славе цркве Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор Милан Борота, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протонамесник Бранислав Матић, јереј Владан Костадиновић, ђакон Иван Гашић, јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму светог Јоаникија Девичког у крагујевачком насељу бресница поводом храмовне славе ове светиње.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Срећко Зечевић, архијерејски намесник лепенички; протојереј Слободан Бабић, протојереј Синиша Раденковић, јереј Александар Ђорђевић, јереј Стефан Дамјановић, јереј Милош Јелић и протођакон Иван Гашић.

У понедељак, 9. маја 2022. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, одржани су једанаести по реду разговори о вери – Упознајмо православље. Тема разговора била је Света Литургија. Пошто је претходни сусрети били посвећени Богу, вери и Цркви, одлучено је да овога пута упознамо основу православног богослужења.

У недељу 8. маја 2022. године, на дан храмовне славе у Великим Црљенима, литургијски је прослављен Свети апостол и јеванђелист Марко.

Литургијом је началствовао протојереј- ставрофор Томислав Марић, пензионисани парох великоцрљенски, уз саслуживање јереја Александра Глишића, привременог пароха великоцрљенског и ђакона Николе Урошевића.

На благој узвишици села Вучића поносно се уздиже црква Светог Апостола и Јеванђелисте Марка и она призива као лав, али не у пустињи, него у зеленој Шумадији своје лавиће (свој верни народ) и они се одазивају и посећују своју Свету Цркву. Тај евхаристијски призив на данашњи дан чуло је мноштво народа и од ране зоре испунило је порту и цркву својим присуством и молитвом.

У другу недељу по Васкрсењу Христовом када се молитвено сећамо жена Мироносица и Светог јеванђелисте Марка, 8. маја 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму који је посвећен женама Мироносицама у селу Винчи надомак Тополе.

Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протонамесници Слободан Радивојевић и Никола Илић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

У навечерје суботе 7. маја 2022. године, пред недељу Мироносица на Варошком гробљу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свечано бденије поводом славе храма, уз саслужење, протојереја Срећка Зечевића, јереја Дејана Мартковића, протођакона Ивана Гашића и Небојше Јаковљевића.

У другу суботу после Васкрса 7. маја 2022. године, када наша Црква молитвено прославља Светог Саву Стратилата, Светог Саву Ердељског и Светог свештеномученика Бранка, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејку Литургију у Глибовцу, селу надомак Смедеревске Паланке, архијерејско намесништво јасеничко.

У петак друге недеље после Васкрсења Христовог, 6. маја 2022. године, када молитвено прослављамо Светог Великомученика Георгија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију на Опленцу поводом храмовне славе.

Епископу су саслуживали Архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Ненад Савић, протојереј Остоја Пешић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

У навечерје храмовне славе у четвртак друге недеље по Пасхи 05. маја 2022. године верни народ се сабрао у храму Светог Георгија у Шумарицама да прослави свог небеског покровитеља, заштитника и неуморног молитвеника пред Васкрслим Господом.

Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање. Израстао је у лепог, снажног и храброг младића, па су га као таквог узели у војску, где се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).

Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је у четвртак, 5. маја 2022. године, празнично бденије у манастиру Липар, поводом храмовне славе манастира, Светог Великомученика Георгија.

Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Милић Марковић архијерејски намесник левачки, протојереј Драган Брашанац стрешина цркве Свете Петке у Виноградима и протођакон Иван Гашић.

У четвртак Томине недеље 5. маја 2022. године Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у храму Силаска Светога Духа на апостоле, односно Стара црква у Крагујевацу.

Владики Јовану су саслуживали протојереј Милић Марковић старешина Светотројичког храма и јереј Ненад Милојевић.

Својим појањем Литургију је украсило братство овога светога храма са ученицима богословија Светог Јована Златоуста из Крагујевца.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 4. маја 2022. године свету архијерејску Литургију у Пећкој Патријаршији.

 Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије стигао је 3. маја 2022. године у вечерњим часовима у ставропигијалну лавру српских патријараха, Пећку Патријаршију.

У пратњи Његове Светости у древно седиште Српске Православне Цркве стигли су и чланови Светог Архијерејског Синода: преосвећена господа епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије и крушевачки Давид, који ће сутра, после свете Архијерејске Литургије одржати редовну синодску седницу, као и седницу Патријаршијског управног одбора.

На празник преподобног Теодора Трихина, Преподобног Јоасафа Српског и Светог Николаја жичког, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован посетио је породични дом г. Витомира Димитријевића, члана Епархијског савета Епархије шумадијске и предузетника из Миросаљаца у пратњи Архијерејског намесника колубарско-посавског протојереја-ставрофора Златка Димитријевића, игумана манастира Ћелије високопреподобног архимандрита Доситеја, пароха миросаљачког протојереја Зорана Ивановића и протођакона Ивана Гашића. 

Владика Николај Велимировић рођен је на Туциндан 23. децембра, по старом, или 5. јануара 1881. године, по новом календару. Родно место Владике Николаја је малено планинско село Лелић, смештено на северним падинама планине Повлена, недалеко од Ваљева. Родитељи његови, Драгомир и Катарина, прости шумадијски сељаци, имали су деветоро деце. Никола (Владикино световно име) био је прво дете у родитеља. Осталих осморо је поумирало од разних болести, а један од њих - Душан (отац блаженопочившег Владике Јована), погинуо је у рату 1914. године.