Чланци поређани по датуму: август 2024

У петак, 30. августа 2024. године, када се наша Света Црква молитвено сећа светог мученика Патрокла и мученика Мирона, Његово Високопреосвештенство Митрополит крагујевачки г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.

Верско добротворно старатељство Епархије шумадијске покренуло је још једну добротворну акцију. Овога пута реч је о прибору, средствима, свему оном што је на корист ђацима у основним школама.

Већ на самом почетку обезбеђено је седамдесет школских ранаца, а целокупан прибор даривала је фирма “Extra Tropic Trade” и њени власници Гордана и Рашко Грчић. Акцији се прикључила Асоцијација ЕПА из Беча са господином Оливером Качаревићем дајући. Целокупна вредност дара је око четири хиљаде евра и она вреди много више када се зна каква јој је намена, колико се овој врсти дара деца обрадују и да је школа велика учионица из које свет црпи своја знања. Инвестирати у ђаке, зарад стицања знање, значи улагати у камате чији је износ већи од блага. Тако мисле и поменути дародавци.

ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 4/2024

Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Романа у селу Мајур код Јагодине 29. августа 2024. године.

Високопреосвећеном митрополиту саслуживали су: архимандрит Евтимије, игуман манастира Јошаница, протосинђел Пајсије Илић, игуман манастира Светог Пајсија Светогорца, архијерејски намесник белички, протејереј Александар Гајић, јереј Срђан Дангузовић, протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић.

140 година постојања храма Успења Пресвете Богордице

– ВЕЛИКО ГОСПОЈИНСКО ВЕЧЕ –

Ми прослављамо Ону која је најславнија од свих људских бића створених у свим световима. Нема тог бића људског којe се појавило на овој плавој планети, коме је толико узвишених славопоја, песмопоја и похвала написано и отпојано, као у славу Оне, која је сместила несместивог у утробу своју, Оне, која је измирила Творца и творевину Његову, Оне која је на свет донела Сина Јединородног, Бога живог, Марија Богородица Приснодјева.

Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа 2024. године прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.

Денковачка света обитељ прославила је своју славу Успење Пресвете Богородице.

Празничном службом началствовао је високопреподобни протосинђел Пајсије настојатељ манастира Светог Пајсија у Шуљковцу. Оцу Пајсију су саслуживали јеромонах Нектарије настојатељ манастира Саринац, протојереј Живомир Газдић, протонамесник Слободан Савковић и јерођакон Спиридон сабрат манастира Денковац.

У среду 28. августа 2024. године, парохијани младеновачког храма Успења Пресвете Богородице, молитвено су, као и у претходних 114 година, прославили храмовну славу.

Велико мноштво Младеновчана је од раног јутра испунило храм и порту. Евхаристијским сабрањем верног народа Божијег началствовао је Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, уз саслужењe умировљеног пароха младеновачког протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића, старешине Светоуспенског храма протојереја-ставрофора Слободана Кеџића, затим протојереја Ратка Аврамовића и пароха трећег међулушког јереја Небојше Поповића, те ђакона Саше Костадиновића.

На Велику Госпојину у манастиру Пиносава, одржана је традиционална Великогоспојинска академија код Карађорђевог храста.

Академија је почела у 19 часова а свечаности је присуствовао велики број људи из Кусатка, Смедеревске Паланке, Младеновца, Велике Плане, Краљева и Београда.

Данас када мајка црква шумадијске епархије слави своју славу- Успење Пресвете Богородице народ питомог шумадијског села Саранова изабрао је да исти празник буде потпора и заштита њима и њиховом селу и то само две године по изградњи Саборне цркве у Крагујевцу, а сада већ давне 1886. године. Знао је овај народ да све своје бриге и надања може поверити на молитвено старање Мајци Божијој, јер ко може умолити боље Сина до мајка. Зато се у овом месту ништа мање торжествено није прославило Успење Пресвете Богородице, него било где, где су подигнуте цркве у част њеног Успенија. За села која нам полако одумиру, славе цркве су не само сусрети са људи са Богом, већ и сусрети људи међусобно. Од силних послова и радова на ономе што им је Бог дао овај празник је био идеална да испуне оно што се молимо на сваком богослужењу, а то је да сами себе и једни друге Христу Богу предамо.

Како су протекле последње године живота Пресвете Богородице

 УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ Фреска на западном зиду наоса цркве Свете Тројице у манастиру Сопоћанима, настала 1271-1274. године.

После Вазнесења Господњег о Мајци Божјој се старао апостол Јован Богослов, а у његовом одсуству Пресвета је живела у кући његових родитеља, у близини горе Елеонске. За све Апостоле и верујуће, Она је била прва утеха и поука. Беседеци с њима, Мајка Божја је говорила о чудесним догађајима Благовести, бесеменог зачећа Христа Спаситеља и рођења Христовог, Његовог детињства, младости и уопште земаљског живота.

У уторак, 27. августа 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову.

Митрополиту је саслуживало братство храма.

У понедељак десети по Духовима, двадесет и шестог августа, када наша света Црква прославља пренос моштију Светог Максима Исповедника и оданије празника Преображења Господњег, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Митрополиту су саслуживали: ректор богословије протојереј ставрофор др Зоран Крстић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, јереј Иван Антонијевић, јеромонах Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.

У недељу 25. августа 2024. године, када наша Света црква прославља Свете мученике Фотија, Аникиту и друге пострадале са њима, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Смедеревској Паланци, архијерејско намесништво јасеничко.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су: архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј-ставрофор Радосав Глишић, протојереј-ставрофор Мирослав Филиповић, протојереј Драган Милутиновић, протојереј Драган Икић, протојереј Слободан Сенић, протонамесник Срђан Ковачевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић.

У суботу девету по Духовима, 24. августа 2024. године, када наша Света Црква молитвено прославља Светога мученика и архиђакона Евпла и Преподобног Нифонта, патријарха цариградског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Реснику код Крагујевца.

Током Литургије, митрополиту Јовану су саслуживали протојереј Срећко Зечевић, архијерејски намесник лепенички, парох сипићки јереј Ивица Камберовић, парох при Старој Милошевој цркви јереј Ненад Милојевић, парох при храму Светог Јоаникија Девичког јереј Милош Ђурић, протођакон Иван Гашић, као и господа чтечеви Лазар Коларевић, Павле Гашић и Лазар Антонијевић.

У петак, 23. августа 2024. године, када се наша Света Црква молитвено сећа светог мученика архиђакона Лаврентија, Његово Високопреосвештенство Архиепископ шумадијски и Митрополит крагујевачки г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.

Дана 22. августа 2024. године је у организацији манастира Пиносава из Кусатка и Кабинета Председника Републике Александра Вучића, одржано Књижевно вече у порти ове древне шумадијске светиње. У предивном амбијенту манастирске тишине, књижевно вече је поздравним и поучним словом отворио Високопреосвећени Митрополит Шумадијски Г. Јован.